„СРБИЈА - Национална ревија”, број 95
РЕЧ ПРЕ
Влага руши зид, а брига човека.Не веруј ономе кога савладаш.Во поклекне снагом, а човек главом. У незгоди згода, у невољи памет.
Тако је у свом Врзином колу писао стари Јован Алексић, слепи и луцидни. Његове текстове доносио нам је његов син Миша, чувени гитариста „Рибље чорбе”. Гледајући у ово врзино коло око нас, сетисмо се опет Јована. Припремајући ново издање били смо у Заблаћу, Дисовом родном селу. Подсетили на Михиза и Драгишу Витошевића, разговарали са песником Живорадом Недељковићем и одбојкашицом Теодором Пушић...
Година јесте потрошена. А ви? Ми? <
САДРЖАЈ
Увођење
Кров и темељ
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
НА СЛАПОВИМА СРБИЈЕ
Жила и семе
Средишта
ЗЛАТИБОР, ПРЕД СВОЈУ 130. ГОДИШЊИЦУ ОРГАНИЗОВАНОГ ТУРИЗМА
Трајање златне планине
Место никло око Краљевог трга и Краљеве чесме, старо и господско, у наше време доживљава један друкчији бум. Има највећу посећеност у досадашњој историји, најпотпунију хотелијерску и туристичку понуду, највећу градњу, најпосећеније споменике природе, најдужу панорамску жичару на свету. И предстојећа зимска сезона, са препознатљивим обиљем, потврђује сву привлачност Златибора, модерног и традиционалног
Пише: Владимир Живановић
Наслеђе
ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ „НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ” У ГАЛЕРИЈИ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ
Сећање на дом
„Ако се угаси један тип куће, угасиће се и раса која га је створила”, упозоравао је Шпенглер. Старо српско неимарство садржи кључеве за разумевање живота и света, целу једну филозофију и веру. Утицај архитектуре на људе је далекосежан. Управо ту се видело, још крајем 1960-их, да губимо свој пут и идеју, да лутамо. Упркос свему учињеном да не буде тако, данас широм Србије опет ничу модерне куће у духу српског градитељског наслеђа. Лепе, узорне. Традицији се не враћа него се од ње полази. О свему томе упечатљиво је сведочила и изложба фотографа Станка Костића, сталног сарадника „Националне ревије”
Пише: Бане Велимировић
Летопис
ЗАБЛАЋЕ КОД ЧАЧКА, НА ЗАПАДНОЈ МОРАВИ, И ЊЕГОВА ДУГА ПОВЕСНИЦА
Више од села
Два пута је ово село посећивао српски краљ. Најстарији документ чачанског Архива у вези је са овдашњом сеоском школом. Овде је рођен песник Владислав Петковић Дис, као и рударски инжењер Драгутин Поповић, први Србин који је крочио на Северни пол. О овом селу писали су Јоаким Вујић и Феликс Каниц, овде се описмењавао Јеврем Обреновић... Пуно је артефаката и прича. Живот, дабоме, стално дописује нове странице. Село расте, стара школа пуна је ђака. Има и наде и вере
Пише: Даница Оташевић
Везе
ИНДОНЕЖАНСКИ ПЛЕС НА УСТОЛИЧЕЊУ НОВОГ РИМОКАТОЛИЧКОГ НАДБИСКУПА БЕОГРАДСКОГ
Прожимање култура
У Катедрали Узнесења Блажене Девице Марије у Београду, на свечаности устоличења Ладислава Немета, новог надбискупа београдског, програм је украсила Плесна група „Бидадари”. Традиционални плес са индонежанског острва Јава, у београдској изведби, дао је несвакидашњу димензију овом догађају. „Бидадари” осамнаест година негује традиционалне и модерне плесне форме из различитих крајева Индонезије
Текст: Тамара Стојић и НР Прес
Кодови
КРУШЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ И ЊЕГОВА ВЕЛИКА ИМЕНА
Глумачка антологија
На Тргу глумаца 2019. откривене су бисте крушевачким легендама: Властимиру Ђузи Стојиљковићу, Миодрагу Петровићу Чкаљи, Ташку Начићу, Радмили Савићевић, Љубинки Бобић, Милану Пузићу. Позоришне представе играју се у овом граду редовно од 19. века, по кафанама, двориштима, трговима, а професионални театар постоји седамдесет шест година. И српски филм тешко је замислити без крушевачких глумчина. Откуд? У чему је ствар?
Пише: Ивана Стојановић Шешлак
Стари мајстори
БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ (1922–1997), „ЦВРЧАК КОЈИ ЈЕ УЧИО МРАВЕ ДА РАДЕ”
Дување у жар
Неки су правили књиге, а он је надасве правио писце. Препознавао ватру у људима и пирио да се разгори, да буде већа и лепша. Он, „стваралац који није довољно желео да то буде”. Књижевни критичар, писац, драматург, песник, сценариста, полемичар. Институција. „Постоје само два мишљења: Михизово и погрешно”, нашалио се једном Мића Поповић. Нашалио? Син иришког свештеника Гојка, из завичаја је понео урођену бистрину, врцавост, склоност ка досетки и парадоксу, хумор који опрљи као жишка, спој циничног и добродушног, можда и љуту папричицу у карактеру. Дошао је кад је писано, отишао кад је хтео. Овај текст о Михизу, нама непознатог аутора, као да је написао он сам
Белег
ДРАГИША ВИТОШЕВИЋ (1935–1987), КЊИЖЕВНИК, ИСТОРИЧАР КЊИЖЕВНОСТИ, И ЊЕГОВИ ОРФЕЈИ МЕЂУ ШЉИВАМА
Дародавац од Груже до Европе
Отишао је пре тачно тридесет пет година, али његов часопис „Расковник”, његово књижевно и научно дело остали су непролазна вредност српске културе. Открио је и подржао раскошни дар песника-сељака, ту поезију у којој су просинули запретени златници језика, митски доживљај живота и смрти, љубави и смисла постојања на њиви, у трави, у свемиру. Ту дубоку жудњу за лепотом. Бавио се чистотом језика. Главним узроком некултуре и моралних прекршаја сматрао је скоројевићевство нашег човека. Само једном је показао гнев и немоћ. И никада се од тога није опоравио
Пише: Драган Лакићевић
Видици
ПЕСНИК ЖИВОРАД НЕДЕЉКОВИЋ О ПОЕЗИЈИ КАО БРАНИ ПРЕД БЕЗНАЂЕМ
Видиш ли своје срце
О томе је реч, само о томе, док одмичемо путем који нам је дат. Пишемо јер морамо, а морамо јер нам је потребно подношљиво место. Такозвано сналажење многих доноси бол и тугу због свеколиког пада бићâ која су нам често била врло блиска. Урушавају се све вредности, сиромаштво је пред вратима огромног броја људи, прете нам болести тела и душе. У таквој ситуацији, кад се бесмисао одасвуд обрушава, однос према култури и уметности морао би бити сасвим другачији. Песник у свему мора да успостави свој морални закон. Та правила су заправо жудња за божанским
Пише: Весна Капор
Победник
ОДБОЈКАШИЦА ТЕОДОРА ПУШИЋ, НАЈБОЉИ ЛИБЕРО СВЕТА
Загонетке нових циљева
На Светско првенство отишле смо са титулом, крајње одлучне да се са њом и вратимо. Отуд наша решеност на терену, отуд самопоуздање у критичним тренуцима. Иза свега стоји дуг систематски рад и велико прегнуће низа генерација. Ништа истински вредно није лако достићи. Да, постоји и тај српски „фактор икс”, никад довољно објашњен. Очекујем од нас оно најтеже: да наставимо овако
Пише: Дејан Булајић
Примери
УДРУЖЕЊЕ „ЗВЕЗДАРА” ПОМАЖЕ ОСОБАМА ОМЕТЕНИМ У РАЗВОЈУ
За живот у заједници
Окупљају родитеље и стручњаке, организују радионице, припремају кориснике за самосталан живот. Радно способне запошљавају, опремили су и сопствену штампарију у којој то могу чинити. Обучавају породице ментално неразвијених особа, организују психо-социјалну подршку. Имају дневне боравке за такве особе. Настоје да створе пуни законски и стварносни оквир за њихов живот и учешће у друштву
Пише: Алекса Комет
Прославе
РУМА ОБЕЛЕЖИЛА ДАН ОПШТИНЕ И КРСНУ СЛАВУ
У светлости празника
У спомен на светог краља Стефана Дечанског и на дан кад је, баш у овом граду, одлучено о присаједињењу Срема Србији, Рума је успешно затворила још један годишњи круг. Сабравши постигнуто, наградила је заслужне у разним областима. Посебан подстрек дат је најбољим студентима. А сви заједно могли су поново осетити прави смисао празника у заједници
Текст и фото: Општина Рума
Пресек
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА У ШИРОКИМ МЕЂУНАРОДНИМ АКТИВНОСТИМА
Привлачности српске престонице
На основу оцене стручњака, ТОБ је недавно у Истанбулу проглашена другом на листи водећих туристичких организација. У Софији је Београд поново креативно представљен, а бугарски министар туризма открио: на листи највећих жеља тамошњих туриста српска престоница заузима високо четврто место. У Бакуу туристи из Азербејџана откривали су Београд са много знатижеље и позитивног чуђења. (...) Добро осмишљено деловање ТОБ, показало се, даје резултате на разним нивоима ствари, сад одмах и на дуги рок. И ова празнично-туристичка зима у Београду потврђује све то
Светковине
САЧЕКИВАЊЕ НОВЕ ГОДИНЕ У ПОЗНАТОЈ БАЊИ
Бајка врњачка
Тако се званично зове тај вишедневни програм: „Врњачка новогодишња бајка”. Светковина наизглед увек иста, а увек другачија. Биће музике, скијања, купања, игре са Деда Мразом, вруће ракије, ђаконија сваковрсних... Свираће познати бендови, певати чувени гласови. Певаћете и ви. Треба то испратити, треба то дочекати. Врњачка Бања позива да дођете
Здравље
ОБНОВИТЕЉСКА МОЋ МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ И СНЕГОВА
Зима у „Меркуру”
Сви базени у овом модерном здравственом и туристичком центру испуњени су минералном водом, лековитом и топлом. Доступни су сви програми велнес, спа, рекреативни... Савремени програми „Меркуровог” Центра за естетску медицину решавају многе проблеме данашњег човека и начина живота... Зими је све то и финансијски повољније, уз додатне попусте
